Divnim tekstom dr Vladimira Đurića pridružujemo se obilježavanju 15. Maja - Međunarodnog dana porodice.
Što ste duže u psihijatriji to više shvatate da najvažniji prediktivni faktori nečijeg oporavka ili ozdravljenja nisu ni bolest od koje boluje… niti godine koje ima… niti inteligencija… niti materijalni status… niti bilo koja druga karakteristika… koliko to kakva mu je Porodica…
Drznuću se da preteram i da kažem da je ponekad teže imati nesanicu u lošoj porodici nego bipolarni afektivni poremećaj u dobroj…
Ko ima koga da mu pomogne i da ga podrži kad mu je teško… za njega nema zime… čak i kad su ozbiljne hladnoće napolju…
Hrvati imaju divnu reč Obitelj…
Nisam etimolog ali meni ona uvek nekako zvuči kao nešto što obavija tebe… kao neki plašt koji te štiti od svih opasnosti koje život može doneti..
I tako bi i trebalo da bude…
Da smo jedni oko drugih…
Da se okružujemo…
Podržavamo i volimo…
Primamo pomoć kad smo slabi…
I pružamo je kada postanemo jači…
Da starimo…
I da se rađuju novi i mladi…
Da se okreće točak života…
Da smo tu jedni za druge…
Da se volimo bez obzira na sve…
I da makar gde putovali… i kakva god čuda videli…imamo gde i da se vratimo… da bi najveća od njih tu i pronašli…
Za vikend sam prisustvovao jednoj sjajnoj edukaciji o porodici…
I imao privilegiju da učim onako kako je najbolje… na blistavom i kapitalnom primerku iste…
Da učim kako bi porodica i trebalo da izgleda…
U kojoj je otac Kišobran… spram svega… tiha sila kojoj život i njegove vratolomije i kaprici ne mogu ništa… dok se on ima za koga boriti… i dok moćna mašina nad ramenima brunda i melje i smišlja šta bi mogli sledeće da uradimo da nam bude bolje…
Gde je majka Koren… koji nepresušno daje svima sve što im je potrebno… čuva… podržava… razmazuje i voli… uvek nasmejana i blaga… i tu…
Gde je sin Vulkan… spretan i krotak… vredan i pošten… sposoban i prepun energije… koji je godinama učio posmatrajući šta radi kišobran domaćin koji ih štitio od raznoraznih kiša… pa sada polako preuzima njegovu ulogu… postajući možda i raskošni suncobran…
A gde je ćerka Planinski Izvor… nepresušno kreativna… odana i čestita… snažna kao vučica… požrtvovana i nežna prema svojima… a hrabra i preopasna prema onima koji bi se ne daj Bože drznuli da dirnu u njeno…
Divno je upoznati takve ljude…
U našim užurbanim životima u velegradima… porodice su svedene na sudaranje u hodnicima…
I na svađanja u kolima kada negde pođemo…
Od izobilja i forme…ne vidimo bitno i suštinu…
Od jurcanja za svim i svačim… ne stižemo da namirimo dušu…i da je suštinaki ispunimo…
Ponekad se moramo otisnuti daleko…
Tamo gde je vreme sporije… gde su stolovi veći…udobniji… i dizajnirani za dugo sedenje… u hladu… u velikom društvu… uz muzikicu…
Gde je vino hladnije… jagnjetina toplija… pršuta ukusnija… a smokve sočnije…
Gde je priroda božanstvena… i prosto vas tera da se smešite i ludirate…
Gde će vas ugostiti kao filmsku zvezdu… sve onako kako valja i trebuje…
Gde ćete se sve vreme pitati čime ste to zaslužili… i koliko nema novca koji takav jedan ugođaj može platiti…
Jednostavno nije na prodaju…
Duša se prosto ne može kupiti…
Gde će vas resetovati…
Gde će vam pokazati šta su prave vrednosti…
I koliko ste zabrazdili u svojim ludorijama i glupostima… trivijalnostima i nebitnom…
Koliko trčite u pogrešnom smeru…
Gde će vam bez ijedne izgovorene reči ukazati na to šta je zaista bitno…
I gde će vas podsetiti na istinu važniju od svih…
Porodica nije samo najvažnija stvar na svetu…
Porodica je u stvari sve…
